Banjalučki novembarski susreti 2020
Synopsis
Научни скуп Бањалучки новембарски сусрети је доживио своје двадесет и прво издање 6.11.2020. године. Због свима знаних разлога по први пут смо били приморани да се сва излагања одрже онлајн. Као организаторима нам је било изузетно жао што нисмо успјели да се са колегама поново окупимо уживо, међутим морамо признати да нам је ова ситуацијa донијела и неке позитивне исходе. Као прво, на скупу су – у оквиру 4 секције (Филозофија, Историја, Психологија и Педагошке науке) – презентована 72 рада, што представља рекордан број у посљедњих пет година. Друго, значајан број аутора из свих наведених области је успио да одговори на актуелност ситуације и да предочи радове о ефектима ове, али и ранијих пандемија, на друштвени живот на нашим просторима. Треће, а што није занемариво, скуп је прошао без техничких потешкоћа што је многим учесницима било доказ о додатним предностима дигиталних технологија кад је размјена знања у питању. За објављивање у Зборнику радова достављенa су укупно 43 рукописа. Након поступка двоструке анонимне рецензије 33 рада – дакле, нешто више од три четвртине – је добило позитивну оцјену два рецензента, односно нашло је своје мјесту у Зборнику. Овом приликом дужни смо да још једном захвалимо свим колегама који су несебично прихватили улогу рецензената и издвојили своје вријеме и труд, те тако допринијели квалитету овогодишњег Зборника. Изузетно нам је драго што је међу рецензентима био заступљен толико велики број колега – њих чак 49 – са различитих институција из региона; осим са нашег Универзитета, рецензенти су били са Универзитета у Новом Саду (10 рецензената), Универзитета у Београду (9), Универзитета у Нишу (7), Универзитета у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици (5), Свеучилишта у Загребу (4), Универзитета у Крагујевцу (3), Свеучилишта у Задру (2), Свеучилишта у Осијеку (2), Универзитета у Источном Сарајеву (2), Архива Српске православне цркве (1), Института за савремену историју Београда (1), Универзитета у Зеници (1), Универзитета Црне Горе (1) и Универзитета ”Џемал Биједић” у Мостару (1). Велику захвалност дугујемо и члановима Програмског одбора који су најприје учествовали у поступку рецензирања сажетака, а затим су предлагали рецензенте за пуне радове из научних поља за која су компетентни. Када је у питању техничка страна и ове године је најзначајнију улогу у кореспонденцији и припреми текстова имала Милана Дамјенић, секретар Програмског одбора, али су велики дио посла у комуникацији са ауторима и рецензентима имали и колеге Љиљана Јерковић (педагошке науке), Наташа Вилић (филозофија), Бошко Бранковић (историја) и моја маленкост (психологија). Коначно, захваљујемо се ауторима радова, који су омогућили да и овим Зборником Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци активно учествује у креирању нових хуманистичких и друштвених сазнања која могу бити од локалног, али и регионалног значаја.
Синиша Лакић (уредник)
Chapters
-
У борби против ње није помогла ни људска разборитост. Црна смрт 1348. године и њене последице
-
Еволуција перцепције и утицаја највећих епидемија и пандемија од XIV вијека до данас
-
Жене борци у Другом пешадијском пуку Књаз Михаило „Гвоздени пук“ (1914-1918)
-
Portret cara Tiberija u djelima Veleja Paterkula, Tacita i Svetonija
-
Перцепције о византијским царевима Константину I Великом, Андронику I Комнину и Михаилу VIII Палеологу у дјелима српских средњовјековних писаца
-
Пандемија куге код Срба од XV до XIX вијека
-
Упоредни преглед ратарства Мађарске и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца/ Југославиje између два свјетска рата
-
Од Хигиеје до хигијене: трагом историје медицине
-
Југословенско-аргентински економски односи (1946-1955)
-
Problem dostupnosti metafizičkih objekata: pobijanje epistemološkog argumenta protiv realizma
-
Svest u kutiji: antitetika svesti i njeno prevazilaženje
-
Razlika empirijskog i transcendentalnog Ja: Kritika Kantovog koncepta samosvesti
-
Pusta zemlja i svi njeni slojevi: filozofski aspekti ekologije
-
Osobenosti Huserlove kritike Hjumovog senzualizma u djelu Formalna i transcendentalna logika
-
Metodološki holizam u društvenim naukama: interteorijska redukcija
-
Otvorenost umjetnosti prema (dešavanjima u) savremenom svijetu
-
Konsenzus i poverenje u nauku: uvidi u oblasti socijalne epistemologije primenjeni u analizi socijalnog epistemičkog ponašanja u doba krize izazvane virusom korona (SARS-COV-2)
-
Aktualnost kibernetike Norberta Wienera
-
Platonova kritika demokratije i problem „političkog umijeća“
-
Kantov kategorički imperativ kao vodič za moralno ispravno postupanje
-
Norme u nauci: izvori i izazovi
-
Проблеми школовања у руралним подручјима Србије за време пандемије КОВИД 19
-
Digitalne kompetencije nastavnika
-
Родитељска подршка дјеци и младима у вријеме самоизолације током пандемије вируса корона (COVID-19)
-
Stručno usavršavanje nastavnika kao preduslov za uspješnu realizaciju inkluzivnog vaspitno-obrazovnog rada
-
Stvaralaštvo kao finalizacija procesa recepcije: Studenti bajkopisci u vrijeme pandemije COVID-19
-
Континуитет и/или дисконтинуитет идентитета српске педагогије
-
Друштвено-историјска условљеност формирања вишеразредних одјељења
-
Evaluacija pilot programa za podsticanje razvoja djece bez roditeljskog staranja
-
Prikaz zadatka namijenjenog podsticanju samoregulisanog učenja studenata za vrijeme onlajn nastave
-
Donošenje odluka u uslovima rizika u kontekstu epidemije virusa korona
-
Pristrasnost procjene uštede vremena u kontekstu saobraćaja
-
Adverzivna iskustva iz djetinjstva i porodični konflikti kao prediktori akademskih poteškoća srednjoškolaca i studenata u Bosni i Hercegovini tokom onlajn nastave na početku COVID-19 pandemije